„СРБИЈА - Национална ревија”, број 82
РЕЧ ПРЕ
Све маске су изгледа пале. Зато сад сви морају да их носе. Вирус је ујутру скоро побеђен, а предвече смо побеђени сви ми. Што рече афористичар: „Ситуација је сложена, али генијално.“ „Копије нису криве, оригинал је први почео.“ Много тога треба мењати да би све остало исто. Војску и гомилу не смеш оставити беспослене; увек мора имати шта да ради или шта да наклапа. Макијавели је то знао још у XV веку, па што бисмо се ми данас чудили? Направили смо нови број Националне ревије. Ступите. То што видите смо ми, без маске. <
САДРЖАЈ
Пролог
ЗДРАВ РАЗУМ У ДОБА РИЈАЛИТИЈА
Стара нормалност
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ФОТОГРАФИЈЕ МИЛОША КАРАКЛИЋА
Светлописи западне Србије
Одредишта
ЧОРТАНОВЦИ, МЕСТО ГДЕ СЕ ФРУШКА ГОРА С ДУНАВОМ ВЕНЧАВА
На десној обали лепоте
Имају театарски фестивал посвећен Шекспиру, Краљев брег и краљевску вилу, плажу из незаборавног филма, дубоке шуме и моћну реку, једини саобраћајни тунел у Војводини и задивљујући вијадукт, јединствен поглед ка фрушкогорским узвишењима, планинарски дом до којег се не пење већ силази, видик који сеже до Карловаца и Новог Сада... Природа је Чортановцима толико тога даривала, а све остало је на људима и њиховој виспрености. На њих се још чека
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Водич
У БАШТИ, ОНОЈ БАЈИНОЈ, ОВОГ ЧУДНОГ ЛЕТА И ЈЕСЕНИ
Готово је, открише нас
Када је она кућица на Дрини 2012. проглашена фотографијом месеца у „Националној географији”, тамошњи шерети су се баш тако шалили: „Готово је, открише нас!” Овога лета им се то заиста и догодило. Туриста је било толико да је полиција на Тари, први пут у историји, морала да регулише саобраћај. Код видиковца Бањска стена по педесет људи је стајало и чекало на ред. (...) Али Бајина Башта, Дрина и Тара, уз слатко и клековачу, нису им остали дужни. Неће они то заборавити до догодине
Текст и фото: Гордана Симеуновић
Варошарије
НА ДОРЋОЛУ, СТАРОЈ ЧЕТВРТИ У КОЈОЈ СЕ КАЛИЛА НАРАВ БЕОГРАДА
Тропар за бившу периферију
Да, данас „строги центар”, то је најстарија периферија Београда. Стари житељи овог дела града углавном су у избеглиштву, у новобеоградским блоковима, у насељима на левој обали Дунава, дуж Ибарске магистрале, под Авалом, или негде у све црњем свету. И што су даље од Дорћола, све више су Дорћолци. Јер то за њих никада није било ствар адресе на којој су пријављени, него духа и стила. Соја, тако рећи. Када промину тврђавом, стари Дорћолци и сад неизоставно сврате у Ружицу. Запале свећу за све некадашње комшије, ако их још има, и за дух старог Дорћола, ако још постоји
Пише: Милош Лазић
Светиње
ИЗГРАДЊА ПАРАКЛИСА ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА НА УРАЛУ, У СРЦУ ЕВРОАЗИЈЕ
У молитвеном јединству
Параклис у Цркви иконе Богородице Казанске биће прво култно место у руском пространству посвећено српским страдалницима у Јасеновцу. Капела ће бити изведена у српском стилу. На великој фресци, са једне стране биће сабор руских новомученика, са светом царском породицом, патријархом Тихоном, многим епископима, монасима, мирјанима. Са друге стране биће новомученици јасеновачки, са светим Петром Дабробосанским, Платоном Бањалучким, Вукашином из Клепаца... Потребна је велика духовна и новчана подршка
Пише: Бане Велимировић
Свети људи
СВЕТИ ЈОВАН РУС, РАТНИК И ЧУДОТВОРАЦ, ЈЕДАН ОД НАЈПОШТОВАНИЈИХ СВЕТИТЕЉА У ГРЧКОЈ, СРПСКИ БРАТ
Небеска одбрана Србије
„Морам у Србију”, рекао је онима којима се пројавио у сну, у мају 1999, облачећи униформу српске војске. „Браћа наша тамо су нападнута, само због свог православља, због своје вере у Сина Божјег. Христос наш тамо опет крвари. Ђаво се опасно размахао. Морамо браћи помоћи, сви, оним најјачим што имамо.” Кумановски споразум, којим је окончана бесомучна агресија деветнаест земаља Североатлантског пакта на малену Србију, потписан је 9. јуна 1999. На дан престављења и прослављања светог Јована Руса. Србија је из тог безочног и неравноправног рата изашла несломљена и непоражена, што је равно чуду
Пише: Милош Матић
Трагови
СРПСКА РАТНА ГРОБЉА У СОФИЈИ И ДОБРИЧУ
Покопани небригом потомака
Током Великог рата у Бугарској су биле десетине хиљада српских интернираних цивила и ратних заробљеника, али српска историографија то до сада није озбиљније проучавала. И поред географске близине и језичке сродности, и поред тога што је архивска грађа доступна већ скоро пола столећа. Ни о српским ратним меморијалима у Бугарској није се бринуло и истраживало. Отуд ненадокнадиви губици. Бројна српска гробља широм Бугарске зарасла су у шипражје, дрвени надгробни крстови иструлели, а оних који су знали где се она налазе одавно нема међу живима. Одговорност за овај прежалостан исход сноси, свакако, српска држава. Данас од свега имамо само једно војничко гробље у Софији и седам гробова српских добровољаца на Међународном војничком гробљу у Добричу, као и заробљенички мост у Комареву. А и о томе, благо нама, недовољно знамо
Пише: Милоје Ж. Николић
Катедра
ПРОФ. ДР ВЛАДАН НЕДИЋ И ЊЕГОВЕ ТИХЕ ЛЕКЦИЈЕ УГРАЂЕНЕ У ТЕМЕЉЕ
Кујунџија науке о усменом песништву
Почео је од лирике, најпре оне древне, митолошке, која лако прелази у љубавну. Та грађа, архаични светови и култови из којих израстају, универзални мотиви настали на српском језику, оквир су у којем се зачиње јединствена наука професора Недића. У једнакој мери био је, доцније, посвећен епици. Епски свет, пун митских јунака на виловитим коњима, тумачио је тај благи и префињени човек. Имао је одмерену реч, савршен израз, био оличење јасноће и највишег стила, и у књигама и у животу
Пише: Драган Лакићевић
Око
СЛИКАР БОЖА ИЛИЋ (1919–1993), ЗВЕЗДА И ЖРТВА СОЦРЕАЛИЗМА
Зрелост за исправљање неправде
Највише је знао о Сезану, најмање о Пикасу, а волео је Ван Гога. Курбе га није задивио. Иако глув, правио је виолине. Нагли успон донео му је, после промене околности и политичког курса, исти такав пад и заборав. Ипак, и у новом поретку ствари, овај изразити сликар и частан човек нашао је снаге да створи свој стил у модерној појавности. Потражио је свој нови свет у себи, остајући окренут народу и животу, ведрини и нади. Волео је отаџбину и често сликао њене пејзаже
Пише: Дејан Ђорић
Арена
ЈАНКО ТИПСАРЕВИЋ, ВЕЛИКО ИМЕ СРПСКОГ ТЕНИСА
Васпитани за подвиг
Био је јуниорски вицешампион света, са само шеснаест наступао за државну репрезентацију, један је од освајача Светског купа 2009. и Дејвис купа 2010, две године међу десет најбољих на планети. Повреда га је пресекла баш онда кад је потпуно схватио шта је неопходно да би се трајало у самом врху. Више не игра, али није се повукао. Његова породица се увећала, његова тениска академија постаје глобална, а упловио је и у тренерске воде започевши рад са Филипом Крајиновићем
Пише: Дејан Булајић
Запис
ДРАГО БАТА МАРОЈЕВИЋ, ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈЕ
Рибар, господар свог живота
Нема тога више. Тог времена кад је у боксу било поезије и у поезији бокса. Кад су клинци испод никшићких липа знали наизуст Вита Николића и Леса Ивановића. Премерио је Бата Маројевић многе дане и нарочито ноћи, многе друмове и даљине, да би схватио неодољивост сопственог детињства и завичаја. Из Никшића, преко Бара, Новог Сада, Београда, Кипра, Швајцарске, стигао је опет на јадранску обалу. После свих бура и искушења, постао је мирни рибар из Пирана. У сећању, и данас, налази упориште и уточиште
Пише: Мишо Вујовић
Заједно
У РУМИ ГРАЂАНИ УЧЕСТВУЈУ У ИЗРАДИ БУЏЕТА И ОДАБИРУ ОНОГА ШТО ЋЕ БИТИ РАЂЕНО
Потребе сагледане изблиза
У протеклих шест година из општинског буџета за пројекте које су грађани предложили издвојено преко 96 милиона динара. Финансиран 21 пројекат на чак 59 градских и сеоских локација. Свима је омогућено да предложе шта је најнеопходније радити, грађани имају увид у буџетски процес и остваривање онога што је одабрано. Расту и износи уложеног и интересовање грађана
Здравље
ЈЕСЕН У „МЕРКУРУ”, УЗ ВЕЛИКЕ ПОПУСТЕ
Право време
Брига о здрављу и повратак природи су светски тренд, додатно појачан епидемијским невољама, а третмани минералним водама додатна су благодат и разлог за боравак у „Меркуру”. Ове јесени бањски полупансион и медицински пансион доступнији су него икад
Семе
ЈЕСЕЊИ „ДАН ПОЉА” ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО, ОВЕ ГОДИНЕ САМО НА ИНТЕРНЕТУ
Превазилажење свих изазова
И у условима пандемије Институт је сачувао прехрамбену безбедност Србије. Новом генетиком, новим начинима стварања сорти и хибрида, као и својом новом организационом структуром, иде у сусрет епохалним искушењима. На „Дану поља”, у онлајн обраћањима, говорили су директорка др Светлана Балешевић Тубић, председник Управног одбора проф. др Богдан Кузмановић, као и руководиоци сектора и одељења
